Zatraženo produženje pritvora osmorici osumnjičenih

  

20 decembar 2011   Državno tužilaštvo zatražilo je produženje pritvora osmorici osumnjičenih za zločine u logoru Silos i drugim mjestima zatočenja na području općine Hadžići, dok se Odbrana usprotivila ovom prijedlogu, tražeći da se pritvor zamijeni mjerama zabrane.

                                                                                                                                 Marjan Pogačnik, tužilac Tužilaštva BiH, zatražio je produženje pritvora osumnjičenima za 60 dana zbog postojanja bojazni da bi osumnjičeni, boraveći na slobodi, mogli uticali na svjedoke i saučesnike.

Odbrane osumnjičenih su se usprotivile prijedlogu Tužilaštva BiH navodeći da su razlozi Optužbe “neosnovani i paušalni”. Sud BiH će odluku donijeti naknadno.

Mustafa Đelilović, Fadil Čović, Mirsad Šabić, Nezir Kazić, Bećir Hujić, Halid Čović, Šerif Mešanović i Nermin Kalember sumnjiče se za učestvovanje u zločinima na području Tarčina u periodu između 1992. i 1995. godine.

Tužilaštvo BiH smatra da je Mustafa Đelilović bio predsjednik Skupštine općine Hadžići, a istovremeno i predsjednik Kriznog štaba i Ratnog predsjedništva općine Hadžići, Fadil Čović načelnik Stanice javne bezbjednosti (SJB) Hadžići, a Mirsad Šabić policajac SJB-a Hadžići.

Uz njih, za iste zločine se sumnjiče Nezir Kazić, bivši komandant Devete brdske brigade Armije Bosne i Hercegovine (ABiH), te Bećir Hujić, bivši upravnik logora Silos, Halid Čović i Šerif Mešanović, bivši zamjenici upravnika logora, te Nermin Kalember, nekadašnji stražar u istom objektu.

Tužilac Pogačnik je naveo i da mu je vrijeme od 60 dana potrebno za završetak istrage, odnosno saslušanje svjedoka i analiziranje materijalne dokumentacije, među kojom je i dokumentacija privremeno oduzeta od osumnjičenih.

Pogačnik je dodao da su ova osmorica osumnjičenih činila “lanac” međusobno povezanih uloga čiji je cilj bilo sistematsko hapšenje srpskog stanovništva iz Pazarića, Hadžića i Tarčina, i njihovo zatvaranje u mjesta zatočenja u logoru Silos, te objektima za zatočenje u prostorijama Osnovne škole “9. maj” u Pazariću, kao i logoru u magacinima kasarne “Krupa”.

“Kroz te objekte je prošlo više od 500 osoba, to su osobe koje su i danas traumatizirane i nije teško vršiti uticaj na njih”, istakao je Pogačnik, dodavši da su pripadnici Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA) 15. novembra ove godine sačinili službenu zabilješku da je vršen uticaj na jednog svjedoka.

Tužilac nije naveo ko je vršio uticaj na ovog svjedoka, dok su Odbrane ustvrdile da to nije uradio niko od osumnjičenih.

Branioci sve osmorice osumnjičenih ustvrdili su da Tužilaštvo BiH nije dostavilo dokaze da su njihovi klijenti počinili djela za koja se sumnjiče, te da ne postoje dokazi o razlozima za produženje pritvora.

“Čovjek koji je utjecao na svjedoka nema nikakve veze ni s jednim osumnjičenim”, kazao Refik Serdarević, branilac osumnjičenog Šerifa Mešanovića.

Osumnjičeni su uhapšeni 22. novembra ove godine, od kada se nalaze u pritvoru.

Логораши Силоса из Сиднеја туже БиХ

Datum: 14.12.2011 22:00
Autor: Горан Маунага

СИДНЕЈ, БAЊAЛУКA - Aустралијски огранак Савеза логораша Републике Српске најавио је да ће пред Врховним судом Aустралије подићи тужбу против БиХ за надокнаду материјалне и нематеријалне штете нанесене затвореницима логора "Силос" у Тарчину од 1992. до 1996. године.

У допису аустралијског Савеза логораша "Гласу Српске" истакнуто је да би, зависно од тока, тај процес могао да заврши и у Међународном суду за људска права у Женеви.
- У нашем Статуту стоји да смо обавезни да надокнаду штете тражимо и судским путем. Жао нам је што то нисмо раније урадили, а разлог за то је вјера у институције БиХ које су морале процесуирати ратне злочинце много раније. Наша документација је спремна, а ангажовали смо адвоката у Сиднеју који ће преузети случај - наводе логораши.

У Савезу логораша у Сиднеју ишчекују резултате недавног хапшења осморице одговорних за формирање и дуго функционисање концентрационог логора за Србе "Силос".

- Чекамо потврду правосуђа БиХ да су логором "Силос", од његовог оснивања 1992. све до затварања 1996. године, оперативно руководиле власти РБиХ. Надамо се да ћемо пресудом Суда БиХ уштедјети вријеме које бисмо потрошили у доказивању те чињенице. Путем наше организације тужбу би поднијело 108 бивших затвореника логора "Силос" који данас живе у Aустралији - кажу у Савезу.

Један од бивших логораша "Силоса" који је у логору провео четири године, а данас живи у Aустралији, каже да ће бити свједок на суђењу, због чега не жели да му се објављује име.

- Као и већина Срба, позван сам у полицијску станицу чији је начелник био Рефо Туфо. То је било 2. јуна 1992. године. Увече сам одведен у логор "Силос" из којег сам ослобођен тек послије Дејтонског споразума, на Светог Саву 1996. године. И данас осјетим посљедице тортура. Копали смо ровове за Aрмију РБиХ, осам мртвих логораша сам изнио, све су их, осим једног, побили припадници Aрмије РБиХ - каже свједок Н. Н.

Додаје да им је генерал Неџад Aјнаџић послао новинара Јадранку Милошевић која је логорашима под присилом узимала изјаве за потребе Aрмије РБиХ.

- Одговорни за злочине су и стражари Лиховац Саид, Aдил Јахић, Хаџо Дајџић, инспектор Салко Госто, Мухамед Казић звани Носоња, Изет Рамић звани Изо, Ибро и Суљо Фишо, Рифет Ћанатковић, Енвер Дуповац - каже свједок чији идентитет је познат "Гласу Српске".

Суд БиХ је недавно донио рјешење у "предмету Мустафа Ђелиловић и други" којим се одређује једномјесечни притвор за осам ухапшених лица осумњичених да су починили ратне злочине у логорима у Тарчину и Пазарићу. Притвор према том рјешењу може трајати до 22. децембра.

Мустафа Ђелиловић, Фадил Човић, Мирсад Шабић, Незир Казић, Бећир Хујић, Халид Човић, Шериф Мешановић и Нермин Калембер осумњичени су за ратни злочин против цивилног становништва и ратних заробљеника српске и хрватске националности.

Сарајевска општина Стари Град за одбрану оптужених за ратни злочин у "Силосу" издвојила је из буџета за идућу годину 70.000 КМ, општина Илиџа 100.000 марака, а Градско вијеће Сарајева 50.000 КМ.

"Силос", у којем је мучено више од 600 Срба од којих је 24 убијено, формиран је почетком рата, а затворен 27. јануара 1996. године, два мјесеца послије потписивања Дејтона.

Одштета

У Савезу логораша кажу да ће висина одштетног захтјева за сваког бившег логораша бити различита, што зависи од више фактора као што су дужина боравка, услови, тешки физички рад, психофизичко оштећење.

- Износ одштете одредиће правни експерти, тако да о томе за сада не водимо бригу. Најважније нам је да добијемо моралну сатисфакцију кажњавањем налогодаваца и извршилаца који су се огријешили о Женевску конвенцију о људским правима - закључено је у допису.

"Oj Silose"(iz pera Senada Avdica-Slobodna Bosna)

Zašto nova vlast u Federaciji, SDP-ova, Lagumdžijina, poreskim obveznicima trpa zločine počinjene pod SDA diktaturom

piše:Senad Avdić i Slobodna Bosna

Neko je, vladajuća većina u mojoj općini, Stari Grad Sarajevo, odlučio da iz budžeta za narednu godinu izdvoji sedamdeset hiljada maraka kao simboličan čin podrške advokatima koji brane uhapšene osumnjičene ratne zločince iz Hadžića. Navodno je Općina Ilidža za tu pravosudnu operaciju izdvojila čitavih sto hiljada maraka, Gradsko vijeće Sarajeva pedeset hiljada, a izdašan budžetski poklon tek se očekuje od Vlade Kantona Sarajevo. Zašto bi, zbog čega bi poreski obveznici Starog Grada plaćali sudsko-pravosudne nadnice advokatima nekih baraba iz Hadžića koji su van „svake razumne sumnje" u logoru "Silos"- Tarčin držali zatočenike?

Kome je, čemu je služio taj zločinački provizorij, Silos u Hadžićima? Čija je pamet u tom zatvoru četiri godine držala Slavka Jovičića Slavuja, recentnog državnog parlamentarca koji je odrapio tri-četiri teške godine logoraške torture u hadžićkom Silosu? Ko je iz vojnih, ili civilnih instanci osmislio taj uzaludni logor u Hadžićima? Hajdemo ovako: Slavku Jovičiću Slavuju svako jutro narede ti provincijski dušmani da zajaše konja kojeg je neko nacrtao na zidu! Kako Slavko krene, ubrzavaju ga nadležni istražitelji da se razlupa o zidne novine: zajaši na zidu nacrtanog konja; ne valja, ne valja i sto puta nije u redu.

Negdje u ratu upoznao sam ratnog načelnika Hadžića, jednog debelguzog besposličara, džamijskog fanatika, strukturiranog seoskog prevaranta Mustafu Dželilovića, šefa Ratnog predsjedništva općine Hadžići „u rasejanju". Kad je bio u snazi, logističkoj milosti, Mustafa Muta Dželilović je u svakom od džepova imao po sto-dvjesto hiljada maraka. Jednom mu se, Dželiloviću, zalomilo da iz Zagreba do slobodnih teritorija dobaci neke zeznute prislušne uređaje - ovlastio ga šef svih hulja Hasan Čengić.

Znate li ko je Hasan Čengić u globalnom poretku? Onaj što je dobio pare iz Kartuma u Sudanu od Osame bin Ladena pa ih proslijedio Osaminom nasljedniku Zavahiriju?

Ima kreten, radi u Obavještajno-sigurnosnoj agenciji (OSA), Bašić se preziva, koji je nekad kad mu se ćefnulo u Varešu silovao nezaštićenu Hrvaticu. Taj Bašić, ta mrcina, kojoj tek treba dokazati gnusni zločin, cijelu svoju priču, ako je uopće ima, mora objasniti na Sudu Bosne i Hercegovine. Koja je institucija nadležna da finansijski i logistički podrži čovjeka koji je osumnjičen za najteže zločine? Ova vlast, najnovija i najdemokratskija, tom fenomenu pristupa selektivno, kako joj se ćefne. Nedavno je moj dobar drug, uticajni advokat Fahrija Karkin pravomoćno oslobodio Samira Bejtića, optuženog za klanja srpskih civila na Kazanima. Kazani su općina Stari Grad, dakle tamo gdje sam i ja prijavljen i, čudna mi čuda, nije me niko pitao da iz svojih poreskih obaveza plaćam apanažu Fahriji Karkinu i njegovom nedokazanom zločincu Samiru Bejtiću. Ismet Dahić, predratni policijski šef a ratni vojni načelnik, veli ovih dana da advokatima koji zastupaju osobe optužene za ratne zločine treba platiti sto hiljada maraka. Vjerovatno je cijena tržišno osmišljena, ali ko to treba platiti? Iz čijeg će se džepa te pare izvući?!

Bio jednom jedan čovjek, policajac i „nadzorni organ" u Hadžićima, umro je i ne bih duljio o teškom slučaju. Bio je komandir policije u Novom Sarajevu, kontrolirao hotel Bristol i ostale popratne objekte. Penzionisao se negdje pred rat i aktivirao u nekim podbjelašničkim, policijskim maglama. Negdje usred rata kazao sam gospodinu da ga je malo „ponijela pjesma", da se patriotski dug ne dokazuje kroz volumen uhapšenih, zarobljenih četnika. Nije gospodin policajac imao priliku da se uvjeri u moje Nostradamus operacije. I, na šta smo na kraju spali? Na to da mi, poreski obveznici općine Stari Grad odvajamo od usta kako bi platili odbranu neodgovornih huligana koji su hapsili po Hadžićima. Onaj čovjek sa početka teksta, Slavko Jovičić Slavuj, državni parlamentarac i skupštinski partybreaker, htio on to priznati ili ne htio, ispričao mi je tešku, turobnu šaljivdžijsku priču: Molio Slavko Harisa Silajdžića, nekim svojim vezama dobacio do njega dok je bio u logoru, da ga oslobode iz Silosa. Slavko molio, Haris obećao, ništa od toga nije se desilo. Pa, negdje iza rata sretnu se Slavko i Haris na Palama, i premijer Bosne i Hercegovine Silajdžić uljudno se ispriča Jovičiću: „Burazeru, četiri puta sam za tebe molio Aliju, da te puste iz zatvora i nisam uspio." A, dovitljivi prigradski parlamentarac Jovičić odgovorio Silajdžiću: „Dobro je da nisi pet puta molio, odležao bih u Silosu pet godina, za svaki put kad si ti molio ja sam 'odvalio' godinu u Silosu."

Šta koga briga je li neko u Hadžićima počinio nepravilnosti ili ih nije počinio? Postoji pravosudni poredak, tužilac 'vamo, advokat tamo, pa nek se naguravaju do mile volje. Ako meni iz džepa neko uzima pare za nepodopštine koje su se „omakle" nasilnicima iz Hadžića, to je javna, vrlo pljačkaška operacija koju ja ne želim logisticirati. Neku su moju poznanicu neki moji poznanici držali u priručnom pritvoru - pljačkali, silovali, usred Sarajeva, stravičan, užasan, grozan zločin.

Nešto se od toga provuklo i kroz pravosudne spise. Eto, ih tamo! Samo nek se zakonski od mojih usta i usta milion poštenih ljudi ne odvaja deset, petnaest maraka u ime zaštite tih poganćera koji su radili mozgu neprihvatljive operacije u ime patriotizma. Kakve ja veze imam sa zločinima u Hadžićima, odnosno na rubnim dijelovima Hadžića?! Nikakve! Postoji li ikakav način da se mene dovede u vezu sa Mustafom Dželilovićem? Ne postoji! Bi li Mustafa Dželilović pišljivu marku dao da mene od nečega odbrani?! Ne bi. A, šta sam ja kriv i što su građani općine Stari Grad krivi da im se iz novčanika sistemski i strukturalno vade pare za odbranu osam kabadahija iz Hadžića?