У ПОВОДУ ПРИТВАРАЊА ОСМОРИЦЕ ОПТУЖЕНИХ ЗА ЛОГОР '' СИЛОС''

 

The Association Of Camp Inmates Of Republic Of Srpska Branch of NSW – Australia Republic Of Srpska ABN No: 66305059934 Australia

PO Box 82, DOONSIDE NSW 2767 E-mail:  silos9296@hotmail.com

У ПОВОДУ ПРИТВАРАЊА ОСМОРИЦЕ ОПТУЖЕНИХ ЗА ЛОГОР '' СИЛОС''

ПРЕДМЕТ:" СИЛОС"

Чекали смо и у чекању безброј пута љутили се на некога да би себе оправдали јер најтеже нам је љутити се на себе лично. Чекали смо да нам правда дође сама и да злочинци добију заслужено. Чекајући, вријеме је одмицало али нада нас није напуштала и била је ту негдје у подсвијести. Након, ево већ петнаест година Слободе и само што не заборависмо, дочекасмо и прва хапшења одговорних лица што формираше затвор за Србе, касније и Хрвате, познат по злу и дужини трајања логор „Силос"-Тарчин.

Ухапшени су и оптужени 22.11.2011, уз притвор од 30 дана, за затварање и мучење, свакојако малтретирање, пребијање, тровање храном и за још преко 100 различитих мучења, гдје се није поштовао ниједан закон о хуманом третирању затвореника од постанка цивилизације па до данашњих дана, слиједећа лица:

1. Г-дин Мустафа Ђелиловић, предсједник општине Хаџићи и предсједник Кризног штаба Ра-

Тног предсједништва општине Хаџићи.

2. Г-дин Фадил Човић, начелник СЈБ Хаџићи

3. Г-дин Мирсад Шабић, полицајац СЈБ Хаџићи

4. Г-дин Незир Казић, комадант 9. Брдске бригаде

5. Г-дин Бећир Хујић, управник логора Силос

6. Г-дин Халид Човић, замјеник управника

7. Г-дин Шериф Мешановић, замјеник и управник логора „Крупа"

8. Г-дин Нермин Калембер, стражар у логору „Силос"

„Силос“, ул. 27. Јули бб. 71244 Тарчин, БиХ, дужине 110м, ширине 50м, са 32 ћелије(д10 +ш5+в5м) са отвореним плафонима за несметано пуњење пшеницом. Конструисан по Руској технологији за чување робних резерви бивше СФРЈ.

Ми преживјели логораши, данас настањени у Аустралији, Концентрационог логора „Силос“, поздрављамо хапшења и надамо се да је ово само дио ратног ансамбла који је свирао и наступао по злочиначким нотама од 11. Маја 1992 до 27. Јануара 1996 године. Обавеза нам је, окупити све одговорне из тог зликовачког ансамбла и извести пред лице правде.

Позивамо логораше Силоса који данас живе широм свијета, посебно логораше у Аустралији да се присјете, запишу и свједоче. Нек овај текст буде кратко сјећање, логорашима подстрек и снага. Људима добре воље знак да нас морално подрже...

„Силос“ је концентрациони логор.

Концентрациони или сабирни логор је врста затвора која је створена за политичке противнике, припаднике појединих етничких или религијских група цивила из критичног војног подручја или било које групе људи. Концентрациони логори најчешће се стварају током рата и затвореници се налазе у притвору нејчешће без појединачног судског процеса већ по неким ширим критеријумима. (из дефиниције: концентрациони логор)

Из предњег произилази да је објекат гдје смо били затворени, концентрациони логор, те молимо преживјеле логораше, све добронамјерне а посебно молимо особље правног система БиХ да у свакој конверзацији кад се говори о затвору у Тарчину, обавезно користе термин „концентрациони логор Силос-Тарчин“

Наивно вјеровасмо „комшијама“ који су нас убјеђивали у суживот, лажно гарантовали да нам длака са главе неће фалити...

Али, бјесмо криви што политички не подржасмо Алијину исламску Босну,

бјесмо криви што остадосмо Срби, што нам преци за вечеру не промјенише вјеру,

бјесмо криви што се крстимо са три прста и слиједисмо онда, тада и данас наше Православље.

Од кућа одведоше од петнаестак до осамдесетишест година старости, преко 600 Срба укључујући и 12 жена, и затворише у концентрациони логор Силос.

Горе оптужени и остали не дадоше хљеба, не дадоше воде ни за пиће а камоли за прање и купање, ал` дадоше свкодневно батињање, тучу, ломљење рабара, прстију и рука, вилица и зуба, засјецање ножем и поливањем мокраћом из канте у коју смо мокрили јер велику нужду нисмо ни имали. Прошло је преко два мјесеца док су неки логораши осјетили потребу за великом нуждом а и како би од само једне поједене кришке хљеба, за 24 сата, не веће, ко се сјећа, старог паковања кутије цигара нишке Дрине без филтера.

Обично, у поподневним сатима док западно сунце обасја офарбане прозорчиће и кроз исте нам дође мало свијетлости, стајали смо мирно. У страху да не наљутимо „предавача“ који је са врха отворених ћелија псовао нам мајку четничку и све најгоре говорио о Србима и њиховој прљавој религији.“ Предавач“ би предавање завршио наредбом да се Алаху молимо. Клањали смо и наглас викали:“Алаху екберг“.

Исцрпљени, блиједи, полумртви...само би нам очи изгледале велике, топило се месо са наших тијела, кожа прекривала скелет са унутрашњим органима. Кости су долазиле до изражаје, кољена изгледала као рукометне лопте, и подсјећали се слика са ТВ о гладној дјеци Африке. Нисмо вјеровали да се то нама дешава, страх нас је обузео кад су први затвореници почели умирати. Свакодневна глад, исцрпљеност и ментално поражени почели смо халуцинирати. У канцеларији управника, тражећи комад хљеба, умро је Богдан Вујевић.

Пок. Богдан је преживио њемачки логор у Бечу, говорио је нама у ћелији о квалитету хране о кромпиру, коњском месу и седмичним колачима. Ушима нисмо вјеровали, да ли је то могуће!

У ћелији бр.3, дозивајући супругу и тражећи јој кувани купус, умро је Васо Шаренац у својој 86- ој години.

У ћелији бр.5, умро је Крстић Петко у својој 33-ој години...

И за све то је знао и очима својим гледао Енвер Дуповац, бивши црвени кадар, службеник СЈБ, одани Алијин кадар, што и он као његов дедо дочека да и он у дјело спроведе научена усташка злодјела из другог свјетског рата, како" ваља" са Србима.

Концентрациони логор Силос је био у надлежности 9.брдске бригаде. Комадант те бригаде је био г-дин Незир Казић из оближњег села Смуцка, резервни војни официр, склон алкохолу и прије и у току рата. У току рата имао је јаку подршку муслиманског руководства БиХ и самог предсједника, у то вријеме, Алије Изетбеговића. Ту високу функцију потребно је додатно истражити и објаснити преко присних односа његовог брата Алије Казића који је био високо позиционирани функционер полиције у граду Сарајеву и поменутог предсједника БиХ.

Увидјевши да за таку позицију нема адекватно образовање, завршио средњу грађевинску школу, одлучио је оданошћу задржати стаус комаданта. Најлакше му је било ширити лажи и чинити злодјела према Србима-комшијама и тако добити повјерење БиХ исламиста и самог предсједника Изетбеговића. Крајем 1992 године, 143 затвореника су пребачена у логор „Крупа" с намјером да буду сакривена од Међународног Црвеног Крста и послана на прве борбене линије на радове војно-инжењеријских послова. То се је и десило, тако да су радови извођени на планини Игман, Ормањ, и просторима Храснице, Соколовић Колоније и Бутмира.

Казић Незир је одобрио то пребацивање још једном прекршио Женевску Конвенцију, коју ће поновити и касније. Оптужени комадант, г-дин Незир Казић, године 1994 је смијењен са позиције комаданта 9.брдске и као награду добио премјештење у град Сарајево у инжињеријски штаб Армије БиХ. И опет да би одбранио позицију, године 1995, повлачи групу од 30 затвореника Силоса на ратиште Сарајева. У тој муслиманској офанзиви те 1995 године затвореници су кориштени да освоје српске положаје који они нису могли освојити за цијело вријеме рата. Како?

Затвореници су копали транше са лисицама на рукама кроз које је била провучена челична сајла. Копали су право на српска утврђења на бункере Војске Републике Српске. На такав начин је погинуо Дане Чича три метра од српског бункера. Покојни Дане је уништен ручним бацачем тако да је фамилија од посмртних остатака, након размјене, сахранила само доњи дио трупа.

Од те групе, њих 26 је рањено. Двојица затвореника су трајно осакаћена, остали носе ожиљке и гелере експлозивних средстава.

На уређењу саобраћајница, заштитних прстенова и самог тунела испод аеродромске писте на Бутмиру, а који је поред осталог служио и за тајне изласке предсједника Изетбеговића, погинуло је на десетине храсничких затвореника и храсничких Срба из цивилног радног вода.

Поред њих принудне радове су вршили и затвореници концентрационог логора „Силос". Њих шест је убијено, Горан Андрић од дејства артиљерије зараћених страна. Мученици: Славиша Капетина, Ранко Варагић и Милан Крстић стријељани након бјекства двојице логораша као опомена за остале. Под сумњивим околностима, кратким рафалима са положаје Армије БиХ, погинили су: Војо Шуваило и Слободан,звани Мишо, Крстић.

Данас у Аустралији живи стотињак преживјелих мученика концентрационог логора Силос, неколицина њих је умрла и није дочекала ова хапшења. Преживјелима остаје обавеза да се присјете и да свједоче.

Савез логораша републике Српске, огранак за НСВ-Аустралија,инц., ускоро, ако Бог да, покреће тужбу против државе БиХ за надокнаду материјалне и нематеријалне штете. Надамо се да ћемо успјети и нећемо поновити грешку родитеља и дједова наших који су шутили и сакрили истину о злочину према нашем народу учињеном у току другог свјетског рата, кад се о истини није смјело говорити.

Рецимо истину нек наша дјеца знају, нек наша унучад знају, нек историја зна о жртвама и борбама српског народа. На положеним животима, логорашким патњама градила се је Република Српска, нашим ћутањем ставићемо се на страну оних који желе да је укину.

Имамо право на истину и користимо сваку прилику да аустралској јавности и аустралским политичарима предочимо истину о рату у БиХ.

Предсједништво СЛРС,

огранак за НСВ-Аустралија,инц
The Association Of Camp Inmates Of Republic Of Srpska Branch of NSW – Australia Republic Of Srpska ABN No: 66305059934 Australia

PO Box 82, DOONSIDE NSW 2767 E-mail: silos9296@hotmail.com

Odgovorni za Silos

Alađuz (Omer) Vahid, rođ. 03. 05. 1958. god. Mokrine, opština Hadžići, mjesto stalnog boravka Omladinska 7, Hadžići, zamjenik komandira bivše stanice milicije Hadžići; - odgovoran je kao pripadnik MOS-a, što je učestvovao u zločinu protiv civilnog stanovništva u periodu 1991/1992. god. na području opštine Hadžići tako što je zajedno s drugima organizovao koncentracione logore "Silos", Tarčin, OŠ "Pazarić", bivša vojna kasarna "Krupa"-Zovik gdje su svojim propagandom izazivali vjersku mržnju, vršili ubistva, mučenja, zlostavljanje preko 600 lica, a na dan 06. 05. 1992. god. smrtno stradalo devet lica  (sadržani u KP 28/93)

Gosto Salko, iz Smucke, pripadnik MOS, isljednik u logoru u Tarčinu koji se isticao u prebijanju zatvorenika; - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. U napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji jeprošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109. Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture i ubijanja a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95-7 DC I-6/1); - odgovoran je za organizaciju i nehumano postupanje sa ratnim zarobljenicima od 04. 06. 1992. god. do 17. 08. 1994. god. u logoru za Srbe u silosu Tarčin gdje je učestvovao uzlostavljanju, mučenju, ponižavanju, paćenju glađu i teškim prinudnim radovima van logora, a od tih posljedica umrlo je šest lica srpske nacionalnosti (sadržano u KP Komiteta IV-1 3 1)

Dajdžić Hadžo, pripadnik MOS; - odgovoran je za organizaciju i nehumano postupanje sa ratnim zarobljenicima u periodu od 29. 12. 1992. god. do 30. 09. 1993. god. U logoru za Srbe Krupa kod Pazarića gdje je učestvovao u fizičkom zlostavljanju 137 lica srpske nacionalnosti, odvođenje na prinudne radove, kopanje tranšea i obavljanje poljoprivrednih poslova.

Dupovac Enver, rođ. 1951. god. u Dupovcima kod Hadžića, glavni inspektor MUP u BiH,organizovao masovnu tuču logoraša 04. 06. 1992. god. i učestvovao u osnivanju logora i hapšenju Srba; - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada jeovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109. Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neustavne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim suizvođene torture i ubijanja a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama  (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95-7 DC I-6/1); - odgovoran je za organizaciju i nehumano postupanje sa ratnim zarobljenicima od 04. 06. 1992. god. do 17. 08. 1994. god. u logoru za Srbe u silosu Tarčin gdje je učestvovao u zlostavljanju, mučenju, ponižavanju, paćenju glađu i teškim prinudnim radovima van logora, a od tih posljedica umrlo je šest lica srpske nacionalnosti (sadržano u KP Komiteta IV-1 3 1)

Dupovac (Husein) Enver, rođ. 30. 11. 1950. god. Dupovci, opština Hadžići, stalno nastanjen SPS bb, Hadžići; - odgovoran je kao pripadnik MOS-a, što je učestvovao u zločinu protiv civilnog stanovništva u periodu 1991/1992. god. na području opštine Hadžići tako što su organizovali koncentracione logore "Silos", Tarčin, OŠ "Pazarić", bivša vojna kasarna "Krupa"-Zovik gdje su svojim propagandom izazivali vjersku mržnju, vršili ubistva, mučenja, zlostavljanje preko 600 lica, a na dan 06. 05. 1992. god. Smrtno stradalo devet lica  (sadržani u KP 28/93)

Dželilović (Salih) Mustafa, rođ. 13. 11. 1955. god. u Kućicama, opština Hadžići, stalno nastanjen u Kućicama, opština Hadžići, predsjednik SDA u bivšoj, opština Hadžići, predsjednik, opština Hadžići, učesnik u organizovanju MOS-a; - odgovoran je, kao pripadnik MOS-a, što je učestvovao u zločinu protiv civilnog stanovništva u periodu 1991/1992. god. napodručju opštine Hadžići tako što su organizovali koncentracione logore "Silos", Tarčin, OŠ "Pazarić", bivša vojna kasarna "Krupa"-Zovik gdje su svojom propagandom izazivali vjersku mržnju, vršili ubistva, mučenja, zlostavljanje preko 600 lica, a na dan 06. 05. 1992. god. smrtno je stradalo devet lica (sadržani u KP 28/93)

Ibrica (Mehmed) Muris, rođ. 07. 08. 1960. god. Vrbanja, Tarčin, opština Hadžići, gdje je bio stalno nastanjen, sekretar opštine Hadžići; - odgovoran je kao pripadnik MOS-a, što je učestvovao u zločinu protiv civilnog stanovništva u periodu 1991/1992. god. na području opštine Hadžići tako što su organizovali koncentracione logore "Silos", Tarčin, OŠ "Pazarić", bivša vojna kasarna "Krupa"-Zovik gdje su svojim propagandom izazivali vjersku mržnju, vršili ubistva, mučenja, zlostavljanje preko 600 lica, a na dan 06. 05. 1992. god. smrtno stradalo devet lica  (sadržani u KP 28/93)

Isić (Šaban) Fadil, rođ. 24. 09. 1950. god. u Binježevu, Hadžići, vođa sektora muslimanske policije Pazarić; - odgovoran je kao pripadnik MOS-a, što je učestvovao u zločinu protiv civilnog stanovništva u periodu 1991/1992. god. Na području opštine Hadžići tako što su organizovali koncentracione logore "Silos", Tarčin, OŠ "Pazarić", bivša vojna kasarna "Krupa"-Zovik gdje su svojim propagandom izazivali vjersku mržnju, vršili ubistva, mučenja, zlostavljanje preko 600 lica, a na dan 06. 05. 1992. god. smrtno stradalo devet lica  (sadržani u KP 28/93)

Jahić Adil, iz Lepenice, opština Kiseljak, stražar; - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109. Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture  a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95-7 DC I-6/1)

Jamaković (Ibro) Ibrahim, rođ. 22. 05. 1949. god. u Žunovnici, opština Hadžići gdje je i stalno nastanjen, policajac-čuvar u zatvorima Pazarić i Tarčin; - odgovoran je za organizaciju i izvršenje zločina u periodu od maja 1992. god. Do 1993. god. nad srpskim stanovništvom u logoru "Silos"-Tarčin, OŠ "Krupa" gdje su vršili zlostavljanje, maltretiranje i ubijanje.

Kalember (Salih) Nermin zv. "Buba", rođ. 10. 10. 1969. god., iz sela Korča, opština Hadžići, stražar; - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109. Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture i ubijanja a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvimborbenim linijama  (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95-7 DC I-6/1); - odgovoran je za organizaciju i nehumano postupanje sa ratnim zarobljenicima od 04. 06. 1992. god. do 17. 08. 1994. god. u logoru za Srbe u silosu Tarčin gdje je učestvovao uzlostavljanju, mučenju, ponižavanju, paćenju glađu i teškim prinudnim radovima van logora, a od tih posljedica umrlo je šest lica srpske nacionalnosti (sadržano u KP Komiteta IV-1 3 1)

Karišik Ismet; - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren ulogor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109. Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture  a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama  (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95-7 DC I-6/1)

Katkić Mustafa, stražar; - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109.(9) Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama, starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture  a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama(imena navedena u KP Komiteta br. 386/95-7 DC I-6/1)

Kazić Muhamed, iz sela Trzanj kod Tarčina, stražar; - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109.(9) Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture i ubijanja a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama  (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95-7 DC I-6/1)

Kazić Nezir, komandant 109.(9) Brdske brigade (ranije 9. brigade), pod čijom je neposrednom komandom bio logor Tarčin do 1995. god., za čiju brigadu su zatvorenici iz Tarčina izvodili radove na prvoj borbenoj liniji, nije dozvoljavao posete MCK; - odgovoran je za učešće 11.05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109. Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture  a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama  (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95-7 DC I-6/1)

Keća Asim, stražar, pripadnik MOS; - odgovoran je za organizaciju i nehumano postupanje sa ratnim zarobljenicima od 30. 12. 1992. god. do 18. 08. 1994. god. u logoru za Srbe u Krupi kod Pazarića gdje je učestvovao u fizičkom zlostavljanju i ponižavanju logoraša na razne načine, prinudni rad za sječu drva, utovarivanje istovarivanje municije i hrane.

Lihovac Said, iz Pazarića, stražar; - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109.(9) Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture i ubijanja a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama  (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95-7 DC I-6/1)

Marić Zehro, iz sela Budimolići, opština Hadžići, komandant TO u Hadžićima, inicijator hapšenja Srba i odvođenja u logor Tarčin; - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109.(9) Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture i ubijanja a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama  (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95-7 DC I-6/1).

Mešanović Šerif, upravnik logora u Krupi, pripadnik MOS; - odgovoran je za organizaciju i nehumano postupanje sa ratnim zarobljenicima od 30. 12. 1992. god. do 18. 08. 1994. god. u logoru za Srbe u Krupi kod Pazarića gdje je učestvovao u fizičkom zlostavljanju i ponižavanju logoraša na razne načine, prinudni rad za sječu drva, utovarivanje istovarivanjemunicije i hrane; - odgovoran je za organizaciju i nehumano postupanje sa ratnim zarobljenicima u periodu od 29. 12. 1992. god. do 30. 09. 1993. god. u logoru za Srbe Krupa kod Pazarića gdje je učestvovao u fizičkom zlostavljanju 137 lica srpske nacionalnosti, odvođenje na prinudne radove, kopanje tranšea i obavljanje poljoprivrednih poslova; - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109.(9) Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture , a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95-7 DC I-6/1)

Mehmedić (Bajro) Seid, rođ. 07. 01. 1938. god. u Jeleču a nastanjen Dub bb Pazarić, opština Hadžići, po zanimanju bravar, zaposlen u "Energoinvestu", oženjen, otac četvero djece, pripadnik TO, počinio krivično djelo silovanja, mučenja, zatvaranja Srba i Srpkinja. Krivična prijava od CSB Hadžići pod brojem: 15-7/02 KU-27/93 od 19. 04. 1993. god. i upućena VT Sarajevo.

Merđanović (Ramiz) Ismet, rođ. 22. 11.1947. god. u Žunovnici, Hadžići gdje je stalno i nastanjen, komandir rezervne stanice milicije iz Žunovnice; - odgovoran je kao pripadnik MOS-a, što je učestvovao u zločinu protiv civilnog stanovništva u periodu 1991/1992. god. na području opštine Hadžići tako što su organizovali koncentracione logore "Silos", Tarčin, OŠ "Pazarić", bivša vojna kasarna "Krupa"-Zovik gdje su svojim propagandom izazivali vjersku mržnju, vršili ubistva, mučenja, zlostavljanje preko 600 lica, a na dan 06. 05. 1992. god. smrtno stradalo devet lica  (sadržani u KP 28/93).

Milošević (Ilija) Jadranka, rođ. 21. 02. 1961. god. Sarajevo, Centar, stalno nastanjena Bjelašnička 48, Pazarić, šef informativne djelatnosti muslimanskih organa u Pazariću; - odgovorna je kao pripadnik MOS-a, što je učestvovala u zločinu protiv civilnog stanovništva u periodu 1991/1992. god. na području opštine Hadžići tako što su organizovali koncentracione logore "Silos", Tarčin, OŠ "Pazarić", bivša vojna kasarna "Krupa"-Zovik gdje su svojim propagandom izazivali vjersku mržnju, vršili ubistva, mučenja, zlostavljanje preko 600 lica, a na dan 06. 05. 1992. god. smrtno stradalo devet lica  (sadržani u KP 28/93)

Muhibić Šaban, stražar; - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz kojije prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109.(9) Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture i ubijanja a nogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama na kojima je 23 poginulo (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95-7 DC I-6/1)

Mujan (Salko) Avdo, rođ. 1959. god., komandir vojne policije u Pazariću, učestvovao u hapšenju Srba u Pazariću i njihovom odvođenju u Tarčin; - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109. Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture i ubijanja a nogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama na kojima je 23 poginulo (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95-7 DC I-6/1).

Neradin Adem, stražar; - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz kojije prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109. Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture  a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama  (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95-7 DC I-6/1).

Oputa Emir zv. "Emro", iz Smucke, opština Hadžići, rođ. 1970. god., učestvovao u hapšenju Srba 1992. god. i odvođenju u logor u Tarčinu i njihovoj tuči, kasnije stražar; - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109. Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture i ubijanja a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama  (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95- 7 DC I-6/1).

Oputa Osman; - odgovoran je za učešće 11. Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109.(9) Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture  a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama  (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95-7 DC I-6/1).

Podbičanin Zejnil; - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109. Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama  (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95-7 DC I-6/1).

Ramić Izet zv. "Izo", iz Tarčina, stražar; - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture  a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama  (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95- 7 DC I-6/1); - odgovoran je za organizaciju i nehumano postupanje sa ratnim zarobljenicima od 04. 06. 1992. god. do 17. 08.1994. god. u logoru za Srbe u silosu Tarčin gdje je učestvovao u zlostavljanju, mučenju, ponižavanju, paćenju glađu i teškim prinudnim radovima van logora, a od tih posljedica umrlo je šest lica srpske nacionalnosti (sadržano u KPKomiteta IV-1 3 1).

Rizvo (Ahmed) Izet, rođ. 13. 05. 1951. god. Lokve, Hadžići, stalno nastanjen u Hadžićima, Omladinska bb; - odgovoran je kao pripadnik MOS-a, što je učestvovao u zločinu protiv civilnog stanovništva u periodu 1991/1992. god. na području opštine Hadžići tako što su organizovali koncentracione logore "Silos", Tarčin, OŠ "Pazarić", bivša vojna kasarna "Krupa"-Zovik gdje su svojim propagandom izazivali vjersku mržnju, vršili ubistva, mučenja, zlostavljanje preko 600 lica, a na dan 06. 05. 1992. god. smrtno stradalo devet lica  (sadržani u KP 28/93); - odgovoran je za učešće u izvođenju iz logora Krupa i "Silos" zarobljenih srpskih civila 26. 05. 1993. god. na Stupnik, opština Hadžići, na kopanje rovova na vatrenoj liniji pri čemu su ubijeni iz vatrenog oružja: Davidović Dragan, Vitor Ranko, Njegovan Branislav i Golub Anđelko.

Selimović (Hasan) Hamid, rođ. 17. 03.1949. god. Šabančići, Jablanica, stalno nastanjen SPS br. 40 Hadžići sada predsjednik muslimanskog suda Pazarić, Tarčin; - odgovoran je kao pripadnik MOS-a, što je učestvovao u zločinu protiv civilnog stanovništva u periodu 1991/1992. god. na području opštine Hadžići tako što su organizovali koncentracione logore "Silos", Tarčin, OŠ "Pazarić", bivša vojna kasarna "Krupa"- Zovik gdje su svojim propagandom izazivali vjersku mržnju, vršili ubistva, mučenja, zlostavljanje preko 600 lica, ana dan 06. 05. 1992. god. smrtno stradalo devet lica  (sadržani u KP 28/93)

Tiro Šaban zv. "Tiki", iz sela Budmolići, kod Tarčina; - odgovoran je za učešće 11.05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika uispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109.(9) Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture  a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95- 7 DC I-6/1)

Tufo (Alija) Refik, rođ. 12. 05. 1950. god.(umro )  Duranovići, opština Hadžići gdje je bio i stalno nastanjen; - odgovoran je za napad na selo Vrnojevići, opština Živinice 21. i 22. 06. 1992. god. i direktno učešće u ubistvu Bošković Tomislava, Rišić Daše, Jovanović Čede, Stevanović Ljepojku i njenog sina Stevanović Zdravka, prije likvidacij ova lica su mučena vađenjem očiju i klanjem; - odgovoran je kao pripadnik MOS-a, što je učestvovao u zločinu protiv civilnog stanovništva u periodu 1991/1992. god. na području opštine Hadžići tako što su organizovali koncentracione logore "Silos", Tarčin, OŠ "Pazarić", bivša vojna kasarna "Krupa"-Zovik gdje su svojim propagandom izazivali vjersku mržnju, vršili ubistva, mučenja, zlostavljanje preko 600 lica, a na dan 06. 05. 1992. god. smrtno stradalo devet lica  (sadržani u KP 28/93); - odgovoran je za organizaciju i nehumano postupanje sa ratnim zarobljenicima od 04. 06. 1992. god. do 17. 08. 1994. god. u logoru za Srbe u silosu Tarčin gdje je učestvovao u zlostavljanju, mučenju, ponižavanju, paćenju glađu i teškim prinudnim radovima van logora, a od tih posljedica umrlo je šest lica srpske nacionalnosti (sadržano u KP Komiteta IV-1 3 1).

Turčinović (Muhamed) Muhamed zv. "Zeka", rođ. 1953. god. u Dragovićima kod Pazarića, organizovao sa Dupovcem logor "Silos" i hapsio Srbe; - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109. Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture  a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama  (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95- 7 DC I-6/1)

Fejzić Suljo, stražar, pripadnik MOS; - odgovoran je za organizaciju i nehumano postupanje sa ratnim zarobljenicima od 30. 12. 1992. god. do 18. 08. 1994. god. u logoru za Srbe u Krupi kod Pazarića gdje je učestvovao u fizičkom zlostavljanju i ponižavanju logoraša na razne načine, prinudni rad za sječu drva, utovarivanje istovarivanje municije i hrane; - odgovoran je za organizaciju i izvršenje zločina u periodu od maja 1992. god. do 1993. god. nad srpskim stanovništvom u logoru "Silos"-Tarčin, OŠ "Krupa" gdje su vršili zlostavljanje, maltretiranje i ubijanje.

Fišo (Fadil) Ibro zv. "DŽiho" i "DŽino", rođ. 23. 07. 1966. god. Trzanj, Hadžići gdje je stalno i nastanjen stražar; - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109.(9) Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture  a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95-7 DC I-6/1).

Fišo Nezir, starješina vojne policije 109.(9)Brdske brigade Armije BiH; - odgovoran je za učešće 11.05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109. Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture  a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95-7 DC I-6/1).

Fišo Suljo, iz Trzanja, opština Hadžići, stražar; - odgovoran je za učešće 11. 05.1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109.(9) Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture  a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama  (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95-7 DC I-6/1); - odgovoran je za organizaciju i nehumano postupanje sa ratnim zarobljenicima od 04. 06. 1992. god. do 17. 08. 1994. god. u logoru za Srbe u silosu Tarčin gdje je učestvovao u zlostavljanju, mučenju, ponižavanju, paćenju glađu i teškim prinudnim radovima van logora, a od tih posljedica umrlo je šest lica srpske nacionalnosti (sadržano u KP Komiteta IV-131)

Hajruli Hazir, iz Tarčina, Šiptar sa Kosova, pripadnik MOS, stražar u logoru; - odgovoran je za organizaciju i nehumano postupanje sa ratnim zarobljenicima od 04. 06. 1992. god. do 17.08. 1994. god. u logoru za Srbe u silosu Tarčin gdje je učestvovao u zlostavljanju, mučenju, ponižavanju, paćenju glađu i teškim prinudnim radovima van logora, a od tih posljedica umrlo je šest lica srpske nacionalnosti (sadržano u KP Komiteta IV-1 3 1); - odgovoran je za

učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109.(9) Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neustavne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture  a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama  (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95-7 DC I-6/1).

Horman Amira, medicinska sestra u logoru, uskraćivala medicinsku pomoć i lekove logorašima, odgovorna je za učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. maja imenovana je sa muslimanskim snagama otpočela sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109.(9) Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neustavne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture i ubijanja a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama na kojima je 23 poginulo (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95-7 DC I-6/1)

Horman Haro, stražar; - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109.(9) Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture  a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95-7 DC I-6/1).

Hujić (Džemail) Nail, rođ. 03. 01. 1949. god. LJubovčići, Hadžići, stalno nastanjen Šavnička 24, Pazarić, zamjenik komandira muslimanske milicije Pazarić; - odgovoran je kao pripadnik MOS-a, što je učestvovao u zločinu protiv civilnog stanovništva u periodu 1991/1992. god. na području opštine Hadžići tako što su organizovali koncentracione logore "Silos", Tarčin, OŠ "Pazarić", bivša vojna kasarna "Krupa"-Zovik gdje su svojim propagandom izazivali vjersku mržnju, vršili ubistva, mučenja, zlostavljanje preko 600 lica, a na dan 06. 05. 1992. god. smrtno stradalo devet lica (sadržani u KP 28/93)

Hujić (Muhamed) Bećir zv. "Beća", iz sela LJubovčići kod Pazarića, rođ. 1957.  god., upravnik logora u Tarčinu, od osnivanja do avgusta 1994. god.; - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god.imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109.(9) Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama  (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95-7 DC I-6/1); - odgovoran je za organizaciju i nehumano postupanje sa ratnim zarobljenicima od 04. 06. 1992. god. do 17. 08. 1994. god. u logoru za Srbe u silosu Tarčin gdje je učestvovao u zlostavljanju, mučenju, ponižavanju, paćenju glađu i teškim prinudnim radovima van logora, a od tih posljedica umrlo je šest lica srpske nacionalnosti (sadržano u KP Komiteta IV-1 3 1).

Čanatković Rifet, iz Hadžića; - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj

logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109.(9) Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture  a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95-7 DC I-6/1).

Čičko Muhamed, iz sela Čičke kod Tarčina, stražar; - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109.(9) Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture  a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama  (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95-7 DC I-6/1).

Čović (Huso) Fadil, rođ. 17. 08. 1953. god. Grivići, opština Hadžići, mjesto boravka 27. juli 4/III22 Hadžići, načelnik bivšeg SUP Hadžići; - odgovoran je kao pripadnik MOS-a, što je učestvovao u zločinu protiv civilnog stanovništva u periodu 1991/1992. godina na području opštine Hadžići tako što su organizovali koncentracione logore "Silos", Tarčin, OŠ "Pazarić", bivša vojna kasarna "Krupa"-Zovik gdje su svojim propagandom izazivali vjersku mržnju, vršili ubistva, mučenja, zlostavljanje preko 600 lica, a na dan 06. 05. 1992. god. smrtno stradalo devet lica  (sadržani u KP 28/93). Čović (Zilko) Halid, rođ. 30. 08. 1953. god. u Grivićima, Hadžići gdje je stalno nastanjen, zamjenik upravnika logora do avgusta 1994. god. a poslije toga upravnik logora sve do kraja 1996. god.; - odgovoran je za organizaciju i izvršenje zločina u periodu od maja 1992. god. do 1993. god. nad srpskim stanovništvom u logoru "Silos"-Tarčin, OŠ "Krupa" gdje su vršili zlostavljanje, maltretiranje i ubijanje.; - odgovoran je za organizaciju i nehumano postupanje sa ratnim zarobljenicima od 04. 06. 1992. god. do 17. 08. 1994. god. u logoru za Srbe u silosu Tarčin gdje je učestvovao u zlostavljanju, mučenju, ponižavanju, paćenju glađu i teškim prinudnim radovima van logora, a od tih posljedica umrlo je šest lica srpske nacionalnosti (sadržano u KP Komiteta IV-131).

Čović Mensur, isljednik u logoru, učestvovao u prebijanju zatvorenika; - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin , kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru koji je bio pod neposrednom kontrolom 109.(9) Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture  a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama(imena navedena u KP Komiteta br. 386/95-7 DC I-6/1).

Šabić (Alija) Mirsad, rođ. 19. 08. 1954. god. u Dragovićima, opština Hadžići, stalno nastanjen u Dragovićima, Pazarić, opština Hadžići, komandir muslimanske policije u Pazariću; - odgovoran je kao pripadnik MOS-a, što je učestvovao u zločinu protiv civilnog stanovništva u periodu 1991/1992. god. na području opštine Hadžići tako što su organizovali koncentracione logore "Silos", Tarčin, OŠ "Pazarić", bivša vojna kasarna "Krupa", Zovik gdje su svojom propagandom izazivali vjersku mržnju, vršili ubistva mučenja, zlostavljanje preko 600 lica, a na dan 06. 05. 1992. god. smrtno stradalo devet lica  (sadržani u KP 28/93), organizovao akcije 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru, koji je bio pod neposrednom kontrolom 109.(9) Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira, zatvarani su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture  a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama  (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95-7 DC I-6/1).

Šahić Hidajet, iz sela Korče kod Tarčina, stražar; - odgovoran je za učešće 11. 05.1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru, koji je bio pod neposrednom kontrolom 109.(9) Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira, zatvarani su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture  a mnogi su odvođeni na prinudni rad na prvim borbenim linijama  (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95- 7 DC I-6/1); - odgovoran je za organizaciju i nehumano postupanje sa ratnim zarobljenicima od 04. 06. 1992. god. do 17. 08. 1994. god. u logoru za Srbe u silosu Tarčin gdje je učestvovao u zlostavljanju, mučenju, ponižavanju i teškim prinudnim radovima van logora, a od tih posljedica umrlo je šest lica srpske nacionalnosti (sadržano u KP Komiteta IV-131).

Šarić (Smajo) Faruk, iz sela LJubovčići, kod Pazarića, stražar, isticao se u tuči zatvorenika i po ocjeni svjedoka bio je najsuroviji stražar; - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru, koji je bio pod neposrednom kontrolom 109.(9) Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira, zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture  a mnogi su odvođni na prinudni rad na prvim borbenim linijama  (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95- 7 DC I-6/1);

Šarić Zaim, pripadnik MOS, stražar; - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru, koji je bio pod neposrednom kontrolom 109.(9) Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira, zatvarani su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture i ubijanja, a mnogi su odvođeni na prinudni rad na prvim borbenim linijama na kojima je 23 poginulo (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95- 7 DC I-6/1); - odgovoran je za organizaciju i nehumano postupanje sa ratnim zarobljenicima od 04. 06. 1992. god. do 17. 08. 1994. god. u logoru za Srbe u silosu Tarčin gdje je učestvovao u zlostavljanju, mučenju, ponižavanju i teškim prinudnim radovima van logora, a od tih posljedica umrlo je šest lica srpske nacionalnosti (sadržano u KP Komiteta IV-131).

Šehić (Rasim) Nihad, rođ. 06. 12. 1964. god. u Gradcu, opština Hadžići, milicioner bivše stanice milicije Hadžići, bio na dužnosti komandira sektora u Zoviku; - odgovoran je kao pripadnik MOS-a, što je učestvovao u zločinu protiv srpskog civilnog stanovništva u periodu 1991/1992. godina na području opštine Hadžići, tako što su organizovali koncentracione logore "Silos", Tarčin, OŠ "Pazarić", bivša vojna kasarna "Krupa", Zovik gdje su svojim propagandom izazivali vjersku mržnju, vršili ubistva, mučenja, zlostavljanje preko 600 lica, a na dan 06. 05. 1992. god. smrtno stradalo devet lica  (sadržani u KP 28/93).

Šemšić Nermin, iz Hadžića, rođ. 1955. ili 1956. god., zadužen za logor Tarčin u ime komande TO u Hadžićima; - odgovoran je za mučenja i izgladnjavanja u logoru; - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru, koji je bio pod neposrednom kontrolom 109. (9)Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira, zatvarni su logoraši u neuslovne prostorije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250grama,(samo hljeba), starost logoraša kretala se od 14 do 85 godin i nad svim su izvođene torture  a mnogi su odvođeni na prinudni rad na prvim borbenim linijama  (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95- 7 DC I-6/1).

Šarić Zaim, pripadnik MOS, stražar; - odgovoran je za učešće 11. 05. 1992. god. u napadu na kasarnu JNA u Krupi i zatvaranje zarobljenih vojnika u ispražnjene komore u "Silosu" Tarčin kod Pazarića, kada je ovaj objekat pretvoren u logor za Srbe, a od 20. 05. 1992. god. imenovani je sa muslimanskim snagama otpočeo sa privođenjem Srba i zatvaranjem u ovaj logor kroz koji je prošlo preko 550 Srba, među kojima na desetine žena. U ovom logoru, koji je bio pod neposrednom kontrolom 109.(9) Brdske brigade Armije BiH pod komandom Kazić Nezira, zatvarani su logoraši u neuslovne prostoije i posebne ćelije gdje su mučeni glađu dodjelom samo jednog obroka hrane težine 250 grama,(samo hljeba) starost logoraša kretala se od 14 do 85 godina i nad svim su izvođene torture  a mnogi su odvođeni na prinudni rad na prvim borbenim linijama na kojima su ginuli ili bili strjeljani  (imena navedena u KP Komiteta br. 386/95- 7 DC I-6/1); - odgovoran je za organizaciju i nehumano postupanje sa ratnim zarobljenicima od 04. 06. 1992. god. do 17. 08. 1994. god. u logoru za Srbe u silosu Tarčin gdje je učestvovao u zlostavljanju, mučenju, ponižavanju i teškim prinudnim radovima van logora, a od tih posljedica umrlo je šest lica srpske nacionalnosti (sadržano u KP Komiteta IV-131).

žrtve logora Silos-Tarcin

          22.Самоуковић Младен, од оца Славка и мајке Стаке родјене Пушара, 1960.годиште, погинуо за време заточеништва у Основној школи 9.Мај Пазарић 28.јуна 1992. од дејства убачене гранате у фискултурну салу где су лежали заточеници.
         23. Жужа Недељко, стар око 70 година, погинуо од дејства убачене гранате у Основну школу 9.Мај у Пазарићу 28.јуна 1992. фискултурној сали где су лежали заточеници

 

Име
URL адреса

Pretresi i hapsenja u BiH zbog ratnih zlocina

Pretresi i hapšenja u BiH zbog ratnih zločina nad Srbima i Hrvatima
Srna | 22. 11. 2011. - 09:49h 11:01h


SARAJEVO - U jutrošnjoj akciji sprovedenoj na sedam lokacija
uhapšeno je osam osoba koje se sumnjiče za ratne zločine nad Srbima i Hrvatima u
logorima i objektima za zatvaranje u Tarčinu.
Prema nalogu tužioca Posebnog odeljenja za ratne zločine Tužilaštva BiH
uhapšeni su Mustafa Đelilović, Fadil Čović, Mirsad Šabić, Nezir Kazić, Bećir
Hujić, Halid Čović, Šerif Mešanović i Nermin Kalember.

Navedeni osumnjičeni su pod istragom, a sumnjiče se da su počinili krivično
delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva i ratnog zločina protiv ratnih
zarobljenika, saopštilo je Tužilaštvo BiH.

Oni se terete za ratne zločine počinjenje nad osobama srpske i hrvatske
nacionalnosti, koje su držane u protivpravnom zatočeništvu u logoru “Silos” u
Tarčinu, u prostorijama Osnovne škole “9. maj” u Pazariću, kao i logoru u
magacinima kasarne “Krupa”.

U navedenim objektima veliki broj civilnih osoba i ratnih zarobljenika bili
su protivpravno zatvoreni, izloženi nečovečnom postupanju, mučenju, namernom
nanošenju snažnog telesnog ili duševnog bola ili patnje, nanošenju velikih
patnji i povreda telesnog integriteta ili zdravlja, oduzimanju prava na pravično
suđenje, prisiljavanju na prinudni rad.

Kao posledica navedenih radnji više osoba je i smrtno stradalo.
U tom periodu Mustafa Đelilović bio je predsednik Skupštine opštine Hadžići,
i obavljao funkciju predsednika Kriznog štaba, a kasnije Ratnog predsedništva
opštine Hadžići.

Fadil Čović bio je načelnik Stanice javne bezbednosti Hadžići i član Kriznog
štaba, a kasnije Ratnog predsedništva opštine Hadžići.

Mirsad Šabić bio je aktivni policajac SJB Hadžići, a od 1. juna 1992.
komandir Policijske stanice Pazarić.

Nezir Kazić obavljao je funkciju komandanta 9. brdske brigade Armije BiH od
19. januara 1993. do 4. novembra 1994.

Bećir Hujić bio je upravnik logora „Silos“ od 24. maja 1992. do 16. avgusta
1994. i zamenik upravnika logora „Silos“ nakon 16. avgusta 1994.

Halid Čović bio je zamenik upravnika logora „Silos“ od njegovog formiranja do
16. avgusta 1994. i upravnik ovog logora do njegovog rasformiranja 27. januara
1996.

Šerif Mešanović bio je zamenik upravnika logora „Silos“ od formiranja logora
do juna 1992, a od juna 1992. do sredine 1994. upravnik logora u magacinima u
kasarni „Krupa“ u Zoviku, kao i jedan od zamenika upravnika logora „Silos“ od
sredine 1994. pa nadalje.

Nermin Kalember zvani Buba bio je stražar u logoru “Silos” od maja 1992. do
sredine 1995.

Oni su počinili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva i
krivično delo ratni zločin protiv ratnih zarobljenika.

Uporedo sa hapšenjima, po nalogu Tužilaštva BiH i na osnovu naredbe Suda BiH,
izvršeni su i pretresi na sedam lokacija, sa ciljem pronalaženja dokumentacije i
dokaznih materijala u vezi sa navedenim predmetom.

Osumnjičeni će tokom dana biti predati postupajućem tužiocu, koji će ih
ispitati, nakon čega će doneti odluku o pokretanju predloga za određivanje
pritvora.

Silos je bio mučilište za više od 600 Srba, od kojih 24 nije dočekalo
oslobađanje. Među ubijenima je bilo i žena, dece, kao i osoba starijih od 80
godina.

Logor Silos u Tarčinu, naselju u blizini Hadžića, formiran je početkom rata,
a zatvoren 27. januara 1996, dva meseca nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma.