Pretresi i hapšenja u BiH zbog ratnih zločina nad Srbima i Hrvatima
Srna | 22. 11. 2011. - 09:49h 11:01h
SARAJEVO - U jutrošnjoj akciji sprovedenoj na sedam lokacija
uhapšeno je osam osoba koje se sumnjiče za ratne zločine nad Srbima i Hrvatima u
logorima i objektima za zatvaranje u Tarčinu.
Prema nalogu tužioca Posebnog odeljenja za ratne zločine Tužilaštva BiH
uhapšeni su Mustafa Đelilović, Fadil Čović, Mirsad Šabić, Nezir Kazić, Bećir
Hujić, Halid Čović, Šerif Mešanović i Nermin Kalember.
Navedeni osumnjičeni su pod istragom, a sumnjiče se da su počinili krivično
delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva i ratnog zločina protiv ratnih
zarobljenika, saopštilo je Tužilaštvo BiH.
Oni se terete za ratne zločine počinjenje nad osobama srpske i hrvatske
nacionalnosti, koje su držane u protivpravnom zatočeništvu u logoru “Silos” u
Tarčinu, u prostorijama Osnovne škole “9. maj” u Pazariću, kao i logoru u
magacinima kasarne “Krupa”.
U navedenim objektima veliki broj civilnih osoba i ratnih zarobljenika bili
su protivpravno zatvoreni, izloženi nečovečnom postupanju, mučenju, namernom
nanošenju snažnog telesnog ili duševnog bola ili patnje, nanošenju velikih
patnji i povreda telesnog integriteta ili zdravlja, oduzimanju prava na pravično
suđenje, prisiljavanju na prinudni rad.
Kao posledica navedenih radnji više osoba je i smrtno stradalo.
U tom periodu Mustafa Đelilović bio je predsednik Skupštine opštine Hadžići,
i obavljao funkciju predsednika Kriznog štaba, a kasnije Ratnog predsedništva
opštine Hadžići.
Fadil Čović bio je načelnik Stanice javne bezbednosti Hadžići i član Kriznog
štaba, a kasnije Ratnog predsedništva opštine Hadžići.
Mirsad Šabić bio je aktivni policajac SJB Hadžići, a od 1. juna 1992.
komandir Policijske stanice Pazarić.
Nezir Kazić obavljao je funkciju komandanta 9. brdske brigade Armije BiH od
19. januara 1993. do 4. novembra 1994.
Bećir Hujić bio je upravnik logora „Silos“ od 24. maja 1992. do 16. avgusta
1994. i zamenik upravnika logora „Silos“ nakon 16. avgusta 1994.
Halid Čović bio je zamenik upravnika logora „Silos“ od njegovog formiranja do
16. avgusta 1994. i upravnik ovog logora do njegovog rasformiranja 27. januara
1996.
Šerif Mešanović bio je zamenik upravnika logora „Silos“ od formiranja logora
do juna 1992, a od juna 1992. do sredine 1994. upravnik logora u magacinima u
kasarni „Krupa“ u Zoviku, kao i jedan od zamenika upravnika logora „Silos“ od
sredine 1994. pa nadalje.
Nermin Kalember zvani Buba bio je stražar u logoru “Silos” od maja 1992. do
sredine 1995.
Oni su počinili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva i
krivično delo ratni zločin protiv ratnih zarobljenika.
Uporedo sa hapšenjima, po nalogu Tužilaštva BiH i na osnovu naredbe Suda BiH,
izvršeni su i pretresi na sedam lokacija, sa ciljem pronalaženja dokumentacije i
dokaznih materijala u vezi sa navedenim predmetom.
Osumnjičeni će tokom dana biti predati postupajućem tužiocu, koji će ih
ispitati, nakon čega će doneti odluku o pokretanju predloga za određivanje
pritvora.
Silos je bio mučilište za više od 600 Srba, od kojih 24 nije dočekalo
oslobađanje. Među ubijenima je bilo i žena, dece, kao i osoba starijih od 80
godina.
Logor Silos u Tarčinu, naselju u blizini Hadžića, formiran je početkom rata,
a zatvoren 27. januara 1996, dva meseca nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma.
Srna | 22. 11. 2011. - 09:49h 11:01h
SARAJEVO - U jutrošnjoj akciji sprovedenoj na sedam lokacija
uhapšeno je osam osoba koje se sumnjiče za ratne zločine nad Srbima i Hrvatima u
logorima i objektima za zatvaranje u Tarčinu.
Prema nalogu tužioca Posebnog odeljenja za ratne zločine Tužilaštva BiH
uhapšeni su Mustafa Đelilović, Fadil Čović, Mirsad Šabić, Nezir Kazić, Bećir
Hujić, Halid Čović, Šerif Mešanović i Nermin Kalember.
Navedeni osumnjičeni su pod istragom, a sumnjiče se da su počinili krivično
delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva i ratnog zločina protiv ratnih
zarobljenika, saopštilo je Tužilaštvo BiH.
Oni se terete za ratne zločine počinjenje nad osobama srpske i hrvatske
nacionalnosti, koje su držane u protivpravnom zatočeništvu u logoru “Silos” u
Tarčinu, u prostorijama Osnovne škole “9. maj” u Pazariću, kao i logoru u
magacinima kasarne “Krupa”.
U navedenim objektima veliki broj civilnih osoba i ratnih zarobljenika bili
su protivpravno zatvoreni, izloženi nečovečnom postupanju, mučenju, namernom
nanošenju snažnog telesnog ili duševnog bola ili patnje, nanošenju velikih
patnji i povreda telesnog integriteta ili zdravlja, oduzimanju prava na pravično
suđenje, prisiljavanju na prinudni rad.
Kao posledica navedenih radnji više osoba je i smrtno stradalo.
U tom periodu Mustafa Đelilović bio je predsednik Skupštine opštine Hadžići,
i obavljao funkciju predsednika Kriznog štaba, a kasnije Ratnog predsedništva
opštine Hadžići.
Fadil Čović bio je načelnik Stanice javne bezbednosti Hadžići i član Kriznog
štaba, a kasnije Ratnog predsedništva opštine Hadžići.
Mirsad Šabić bio je aktivni policajac SJB Hadžići, a od 1. juna 1992.
komandir Policijske stanice Pazarić.
Nezir Kazić obavljao je funkciju komandanta 9. brdske brigade Armije BiH od
19. januara 1993. do 4. novembra 1994.
Bećir Hujić bio je upravnik logora „Silos“ od 24. maja 1992. do 16. avgusta
1994. i zamenik upravnika logora „Silos“ nakon 16. avgusta 1994.
Halid Čović bio je zamenik upravnika logora „Silos“ od njegovog formiranja do
16. avgusta 1994. i upravnik ovog logora do njegovog rasformiranja 27. januara
1996.
Šerif Mešanović bio je zamenik upravnika logora „Silos“ od formiranja logora
do juna 1992, a od juna 1992. do sredine 1994. upravnik logora u magacinima u
kasarni „Krupa“ u Zoviku, kao i jedan od zamenika upravnika logora „Silos“ od
sredine 1994. pa nadalje.
Nermin Kalember zvani Buba bio je stražar u logoru “Silos” od maja 1992. do
sredine 1995.
Oni su počinili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva i
krivično delo ratni zločin protiv ratnih zarobljenika.
Uporedo sa hapšenjima, po nalogu Tužilaštva BiH i na osnovu naredbe Suda BiH,
izvršeni su i pretresi na sedam lokacija, sa ciljem pronalaženja dokumentacije i
dokaznih materijala u vezi sa navedenim predmetom.
Osumnjičeni će tokom dana biti predati postupajućem tužiocu, koji će ih
ispitati, nakon čega će doneti odluku o pokretanju predloga za određivanje
pritvora.
Silos je bio mučilište za više od 600 Srba, od kojih 24 nije dočekalo
oslobađanje. Među ubijenima je bilo i žena, dece, kao i osoba starijih od 80
godina.
Logor Silos u Tarčinu, naselju u blizini Hadžića, formiran je početkom rata,
a zatvoren 27. januara 1996, dva meseca nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma.
Нема коментара:
Постави коментар